Advokatska „dinastija“ Domazet

Advokat Borivoj Gojković je rodonačelnik i prvi osnivač jedne od najstarijih i najuglednijih advokatskih kancelarija, ne samo u Nišu već i u čitavoj Srbiji. Danas je to poznata kancelarija Domazet koju, zbog višegeneracijskog vršenja advokature, nazivamo advokatska “dinastija”.

Advokat Borivoj Gojković rođen je 24. jula 1896. u Nišu, od oca Stevana i majke Sofije, učitelja, poreklom iz Svrljiga. Osnovnu školu i veći deo gimnazije završio je u Nišu. Gimnazijsko školovanje prekinuo je Prvi svetski rat. U vojsku Srbije stupio je kao gimnazijalac. Kao pripadnik srpske vojske prešao je Albaniju. Nakon ranjavanja na Solunskom frontu, prebačen je na lečenje u Bizertu, u Tunis, gde je dočekao kraj rata. Odmah po završetku rata prebačen je u Francusku. Nakon izlečenja u Bolijeu, kod Nice, u Francuskoj, završio je gimnaziju i veliku maturu. Kao stipendista srpske vlade, studirao je pravo na Univerzitetu u Grenoblu, gde je i diplomirao. Po diplomiranju se vratio u Srbiju i zaposlio kao sudski pripravnik-pisar sve do 1928. godine.

Po završenom Pravnom fakultetu i obavljenom pripravničkom stažu položio je pravozastupnički ispit u Beogradu 30. decembra 1927. godine. Za pravozastupnika pri Prvostepenom sudu u Nišu postavljen je dekretom ministra pravde br. 11781 od 25. februara 1928. godine. Stupanjem na snagu Zakona o advokatima iz 1929, po njegovom zahtevu, izvršen je upis u imenik advokata Advokatske komore u Beogradu, sa sedištem advokatske kancelarije u centru Niša, na Sinđelićevom trgu, u tadašnjoj Jevremovoj ulici, gde se ova advokatska kancelarija i danas nalazi.

Advokatska kancelarija Borivoja Gojkovića bila je, poslovno, jedna od najrazvijenijih advokatskih kancelarija u Nišu. U jednom pismu preuzimatelju njegove advokatske kancelarije navedeno je “da Gojković ima mnogo poslova, možda najviše među advokatima u Nišu”. Stručnim, časnim i odgovornim radom u svojoj advokatskoj kancelariji, advokat Gojković je izgradio visok profesionalni ugled u pravosuđu Niša, a takođe i kod građana Niša.

Radio je na predmetima iz svih oblasti prava, ali pretežno na predmetima iz oblasti civilnog i krivičnog prava. Bio je veoma obrazovan, govorio je francuski jezik i dobro poznavao francusku kulturu.
Nakon oslobođenja zemlje od okupatora, shodno važećim propisima, zatražio je obnovu upisa u imenik advokata Advokatske komore Srbije. Nakon izvršene provere delegat pri Advokatskoj komori Srbije, svojim rešenjem br. 591 od 25. juna 1945, upisao je u imenik Advokatske komore advokata Borivoja Gojkovića.
Međutim, već sledeće godine, delegat donosi novo rešenje br. K.591/45 od 14. marta 1946, kojim je delegat svoje rešenje od 25. juna 1945. stavio van snage, pošto je dobio podatak da advokat Gojković nema biračko pravo.

Međutim, advokat Gojković se svojim aktom od 2. maja 1946. obratio Komori sa zahtevom da se Rešenje delegata od 14. marta 1946. stavi van snage i, uz ovaj zahtev, podneo je dokaz da mu je rešenjem Komisije za biračke spiskove pri GNO u Nišu priznato biračko pravo. Odlučujući po ovom zahtevu, delegat Komore je stavio van snage svoje rešenje od 14. marta 1946. i odlučio da ostaje na snazi rešenje od 25. juna 1945. godine. U međuvremenu je u Komoru stigao Izveštaj NOO Niš, br. 174/46 od 8. februara 1946, u kome je stajalo da je advokat Gojković, za vreme okupacije, bio četnik Koste Pećanca, kao i da je održavao odnose sa okupatorskom policijom.

Na osnovu ovoga izveštaja Komisija za advokate i advokatske pripravnike odlučila je da advokat Gojković ne zadržava pravo na vršenje advokature u smislu Zakona o advokatima i brisala ga iz imenika Rešenjem br. 504 od 22. aprila 1947. godine.
Uzaludni su bili svi napori advokata Gojkovića da ospori ove insinuacije, Vrhovni sud Srbije je odbio žalbu advokata Gojkovića na rešenje Komisije. Advokat Gojković je ponovo upisan u imenik advokata tek Rešenjem br. 485/51 od 6. jula 1951, a u međuvremenu je bio u državnoj službi. Ova dugotrajna borba advokata Gojkovića da dokaže svoju ljudsku i profesionalnu čestitost i svoje pravo na vršenje advokature odslikava vreme kroz koje je prošlo i srspko društvo i advokatura u njemu.

Iz imenika je brisan Rešenjem Advokatske komore Srbije br. 1026 od 10. novembra 1961. zbog odlaska u starosnu penziju. Njegovu advokatsku kancelariju preuzeo je muž njegove ćerke Milice – Siniša Domazet, koji je već radio u toj advokatskoj kancelariji kao advokat.
Naime, advokat Borivoj Gojković je, za vreme studija u Francuskoj, u Grenoblu, upoznao Francuskinju, svoju buduću suprugu Mariju Luzi Vijal, sa kojom je imao ćerku Milicu.

Преузето из “ИСТОРИЈА СРПСКЕ АДВОКАТУРЕ,
Биографије знаменитих адвоката”, IV књига, Београд, 2012.